Nemački program

Pročitajte iskustva polaznika Programa stipendija nemačke privrede "Zoran Đinđić" :

stipendisti nemacka

Nikola Jeličić

Praksu sa stipendijom iz Programa „Dr Zoran Đinđić" obavio sam u strateškom odeljenju Uprave koncerna Siemens od juna do septembra 2005. Nakon što sam u julu 2006. diplomirao na osnovnim studijama na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, studiram ekonomiju na Univerzitetu u Kelnu sa stipendijom Mumert Fondacije i DAAD-a. Uz podršku Fondacije dr Zoran Đinđić sam postao nosilac stipendije Fondacije Konrad Adenauer za 2006/07. Sećam se dana kada sam ugledao oglas u novinama za stipendijski program „Dr Zoran Đinđić" i kada sam sebe video na letnjoj praksi u jednoj od vodećih nemačkih kompanija. Samo što sam napunio dvadeset godina, našao sam se na svom prvom intervjuu, pred predstavnicima Udruženja nemačke industrije iz Berlina. Posle par meseci sam dobio obaveštenje o tome da sam primljen u odeljenje Korporativne strategije kompanije Siemens AG u Minhenu. Od tada počinju moje pripreme za put, ubrzanim davanjem ispita kako bih boravak u Nemačkoj mogao da posvetim isključivo tamošnjim izazovima. U Berlinu se po prvi put okupila moja generacija stipendista, koji će postati moji veoma dragi prijatelji. Tokom tri dana smo se dovoljno upoznali da bismo od prvog vikenda ugovarali posete jedni drugima. Za četiri meseca u Minhenu ja sam takođe obišao Jovanu u Esenu, Lidiju, Mirnu, Anu i Ninu u Frankfurtu, Ivana u Štutgartu a imao sam i zadovoljstvo da im pokažem „svoj" grad – Minhen. Praksa u malom odeljenju velikog koncerna je bila za mene veoma značajna jer mi je pružila uvid u poslove kojima bih ja hteo da se bavim u budućnosti. Moje kolege su bile veoma obrazovane, tako da su mi poslužili kao dobar primer za moje dalje usavršavanje. Praksu u Simensu i samu stipendiju smatram svojim prvim većim uspehom, koji je za mene veliki podstrek za dalje napredovanje u profesionalnom i ličnom smislu. Posebna mi je čast što sam bio nosilac stipendije sa imenom dr Zorana Đinđića. Dok je bio premijer, Zoran Đinđić je posetio upravo moje odeljenje u Simensu. Moje kolege su mi često pričale o tome kako je plenio svojom energijom. Pomislio bih na njega svakog dana prakse kada sam ulazio u centralnu zgradu i preskačući stepenike žurio do kancelarije. Ne bih mogao dovoljno da se zahvalim ljudima koji su mi pomogli da se nađem u Minhenu u leto 2005: od moje profesorke nemačkog, profesora koji su mi pisali preporuke, moje porodice u kojoj sam uvek nailazio na podršku, sve do ljudi u organizaciji programa iz Fondacije dr Zoran Đinđić i Udruženja nemačke industrije.

Ana Urošević

Sećam se prošlog novembra. Treći put za redom objavljen je konkurs za dodelu stipendija za radnu praksu u Nemačkoj. Sa znanjem nemačkog jezika, kraćim radnim iskustvom u bankarstvu i iznad toga, velikom željom da sve mitove o nemačkoj organizovanosti i uspešnosti sama razotkrijem, odlučila sam da pokušam. Nakon razgovora i jako dugog perioda čekanja na odgovor, dobila sam dobre vesti: Deutsche Bank AG me poziva na praksu u Frankfurtu na period od 3 meseca. Radost i zadovoljstvo i ponovno čitanje mejla trajali su danima i započeli sva dalja razmišljanja o tome kako Nemačka izgleda, kako je sa Nemcima raditi, neprestano sve do samog puta. Posle nekoliko meseci iščekivanja i zajedničkog dvonedeljnog kursa nemačkog jezika, svi stipendisti su se okupili u Berlinu, gde su nam domaćini iz Nemačkog odbora za Istočnu Evropu, Nađa Teoharova i Sebastian Nitsche organizovali posete i razgovore u Odboru, Bundestagu, Ministarstvu spoljnih poslova i boravak upotpunili turističkim obilascima grada. Petog dana svako od nas je krenuo ka svom gradu i prava praksa je počela. Moja praksa je organizovana kao neka vrsta obuke od tri meseca, onakva kakvu i novozaposleni u Deutsche Bank AG imaju, a koja se sastojala u kruženju po više odeljenja. U svakom od odeljenja prvih nekoliko dana sam posmatrala i učila, kako bih kasnije i sama radila. U tome mi je mnogo pomogla spremnost i predusretljivost mojih kolega, koji su iskreno uvek bili raspoloženi da mi objasne posao i na sva moja pitanja odgovore. To je zaista bilo jako bitno, jer mnoge poslove ranije nisam nikada radila, niti sam o njima nešto unapred znala. Najzanimljivije i najlepše mi je bilo u Istraživačkom centru DB, u Grupi za istraživanje rizika zemlje, gde sam i najduže ostala. Oduševila me je njihova dinamičnost, organizovanost, upornost, ali i višestranost, jer su zaposleni neprestano podstaknuti da rade, istražuju i obrazuju se i izvan svojih zvaničnih zaduženja. Moje kolege su mi pokazivale svoje izveštaje za top menadžment, uključili me u njihovo sastavljanje, kao i u rangiranje zemalja po rizičnosti. Moja iskustva sa ljudima na poslu su do samog kraja prakse ostala vrlo pozitivna, čak sam sa kolegama uveče izlazila i družila se mimo posla. Moja tri meseca prakse su neobično brzo prošla i danas na njih gledam kao jedno veliko iskustvo, znanje i prihvaćene navike, koje sam vratila u Srbiju. Zato se zahvaljujem svim organizatorima na naporima i želji da mladim ljudima pruži ovako veliku stvar, koja zaista može život da promeni.

Danijela Čabarkapa

Praksu u okviru nemačkog programa Fondacije dr Zoran Đinđić, u periodu od juna do decembra 2009. godine, obavila sam u DEG-u (Deutsche Investitions-und Entwicklungsgesellschaft), članu KfW bankarske grupe, u Kelnu. DEG je bio upravo ono što sam i priželjkivala, spoj finansijskog sektora, što je meni kao diplomiranom ekonomisti u oblasti međunarodnih finansija upravo i sfera interesovanja, i "višeg cilja", jer se DEG angažuje u jačanju privatnog sektora u zemljama u razvoju i tranziciji sa ciljem razvoja istih u skladu sa milenijumskim razvojnim ciljevima. Praksu sam obavila u sektoru Evropa, Bliski istok, Centralna Azija-Novi poslovi, što je za mene bilo posebno interesantno jer sam bila angažovana između ostalog i na projektima u balkanskim zemljama. To mi je omogućilo da vidim kako jedna razvijena privreda, kao što je nemačka, percipira zemlje našeg područja. Imala sam priliku da radim sa iskusnim profesionalcima iz raznih oblasti poslovanja i zaista mnogo naučim jer je svaki projekat bio izazov za sebe i iziskivao znanja iz raznih sfera i saradnju sa drugim sektrorima, a moje kolege su uvek bile tu da odgovore na moja mnogobrojna pitanja, zadovolje moju znatiželju i pomognu mi. Bila sam motivisana da pokazujem inicijativu i aktivno učestvujem u projektima i nikada neću zaboraviti osećaj kad sam pri radu na jednom od projekata unešena u sistem kao jedan od "vođa projekata"-Projekt Leiter. Naučila sam mnogo o nemačkoj kulturi i imala priliku da na licu mesta potvrdim priče o nemačkoj tačnosti, profesionalnosti i organizovanosti. Nemačka je pravi primer uspešne multikulturalne priče, radila sam i živela u internacionalnom okruženju, stekla prijatelje sa svih strana sveta i zaista se osećala kao "građanin sveta". Stekla sam divne prijatelje u okviru moje generacije stipendista sa kojima, sigurna sam, veze nikada neće biti prekinute jer smo zaista funkcionisali kao porodica, delili iskustva, uspehe i teškoće, pružali podršku jedni drugima, posećivali se, zajedno putovali kroz Nemačku i okolne zemlje. Ova praksa je jedno od najlepših iskustava u mom životu, kako na profesionalnom tako i na ličnom planu. Zaista sam zahvalna Fondaciji dr Zoran Đinđić i Udruženju nemačke privrede na ukazanoj prilici i privilegiji da budem deo ovog programa. Ponosna sam što sam bila stipendista, a sada i alumnista Fondacije dr Zoran Đinđić i kada bih jednom rečju morala da opišem ovo iskustvo rekla bih neprocenjivo!

Free business joomla templates